KONTEKST

Ovo je istinita priča iz jednog sela na obali Zvorničkog jezera koju mi je ispričao moj komšija Branislav Brano Janković. Da se naslednici pominjanih ljudi ne bi ljutili, glavnog aktera pominjaću inicijalima – R. D.

 Pomenuti R. D. voleo je da se kocka. Usput bi i popio koju više. Kada bi se, tako pripit, umoran i obesparen pojavio kući u sitne sate, njegova žena bi počela da mu prigovara što bi on iskoristio kao razlog da je istuče. A usput se malo i rastereti.

Jednoga dana, nesrećna žena, reši da u takvoj situaciji ćuti. Ponovo sitni sati, ponovo bez para, pripiti R. D. dolazi kući i budi ženu.

– Daj da jedem!!!

Žena postavi sto, i ćuti.

On jede, ali ga kopka to što žena ne progovara.

– Štaje?! Šta me gledaš?!

Žena i dalje ne progovara. Zato on nastavlja:

– Znam ja! Sad ti misliš R. D. je budala! Celu noć je kocko. Sve pare je prokocko. Maconja! Serem mu se ocu u brkove! ...

Tu je zastao, a potom rekao:

– Čekaj! Čijem se ti ocu sereš u brkove!?

I tako je opet imao razlog da istuče mučenu ženu.

A ovi naši političari, danas, bune se kada im neko „izvuče iz kontekta“ deo izjave. oni su bar nešto rekli...