U
Zapadnoj Srbiji ljudi mnogo rade na imanjima. Slaba zemlja, rod mali, radi se ručno.
U mnoge parcele mahanizacija ne može ni da uđe. Tako se ručno ore, drlja, kosi,
sijači, kopa...
Lako
je bilo pre. Bilo ljudi u selim. Vrilo od dece i mladih, pa je imao ko i da radi.
Sada, sela opustela.
Naši
ljudi su nosili sa sobom, dok rade, obavezno flašu rakije, i flašu (vlašu) vode.
Jednom, još dok sam bio dečak, pita me čovek:
–
Kako ćeš prepoznati da li čovek na njivi pije vodu ili rakiju? Ali samo na osnovu
gledanja.
Nisam
znao. Onda mi je dao sasvim logičan odgovor:
–
Vidiš, kada domaćin potegne flašu sa vodom, prvo malo prospe da bi sprao grlić.
Možda je neko pio pre njega i opoganio.
A kada potegne flašu sa rakijom, ne prospe ni kap.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.