ZLO

Ljudi su zli. Tako bi izgledala životna mudrost sticana duže od pola stoleća izrečena u jednoj rečenici.

Postoji iskonsko zlo u čoveku. Zapravo, čovek, kao biće, kao da je otrgnut iz kandži zla i kao da neko uporno pokušava da ga načini dobrim. Svedoci smo da je ta borba unapred osuđena na poraz. Počela ona (ta borba) ili ne.

Vaspitanje, negovanje porodičnih vrednosti, religije, obrazovanje i slično – sve su to bezuspešni pokušaji da se zlo unutar čoveka suzbije i da mu se ponudi (pokuša da usadi) dobro. Međutim, čovečanstvo se, kroz istoriju, uporno trudi da sve te pokušaaje obesmisli.

Vukovi, medvedi, koje mi nazivamo zverima, beže od čoveka. Ustuknu pred zlom koje se u njemu nalazi. Napašće samo u nekim posebnim situacijama kao što je odbrana mladunaca ili, od strane čoveka, ugroženog života.

Čak smo skloni (mi, ljudi) da nepojmljiva zlodela koja činimo nazovemo zverstvima. Ne mogu da prihvatim taj izraz! U svetu tih zveri ne čini se ono na šta se pokazalo da su ljudi spremni. Niko ne vadi oči drugima iz zadovoljstva, niko neće otvoriti bremenit stomak i izvaditi dete iz zadovoljstva, niko neće iznutricama ukrašavati prostorije i slično. Ako bi neko pokušao da nabroji sve do čega je u dokumetarnoj građi moguće doći, lista bi bila duga. Bš duga. I podjednako poražavajuća.

Ljudi ne čine zverstva! Ljudi čine ljudstva! To što je svojstveno nama, kao bićima koja imaju razvijeno mišljenje, svest i savest, u svetu zverinja se ne susreće.

Vaspitanje, negovanje porodičnih vrednosti, religije, obrazovanje ukoliko deluju u sadejstvu, zajedno, uspevaju da u nekom kraćem periodu učine da čovek izgleda kao biće koje napreduje i koje bivstvuje na strani dobra. Jedno je sigurno – mi danas ne živimo u takvom vremenu!