KRIVICA

Ne treba zaboraviti da u ljudima živi pamćenje prethodnih vremena. Sve što se nekada davno dešavalo, ureže se u ljude i prenosi kroz generacija. Naravno, manifestuje se na druge načine. Vremenom se prenosi i na druge situacije. Da bi bilo jasnije o čemu govorim, podsetićemo se nečega iz doba Turaka.

Turske glavešine su imale pravo prve bračne noći. Svaki srpski mladoženja mora je da dovede svoju mladu kod njega i tek pošto bi imala odnos sa Turčinom, mlada je mogla da ode kod svog mladoženje. To nije bilo nimalo lako ni jednom od njih (mislim na mladence).

Takođe, Turčin je mogao da dođe u kuću Srbina (posebno su zloglasne bile čitluk sahibije), da natera domaćina da mu šeta opanke ili konja po dvorištu dok on seksualno iskoristi domaćinovu ženu. To je bio veoma jak vid zlostavljanja i ponižavanja srpskog muškarca, domaćina.

Isfrustrirani domaćin bi, nekada, optužiovao ženu da je uživala dok je bila sa Turčinom. Kada bi ga ona uveravala da nije uživala, on bi je, u svojoj nemoći, optuživao da je trebala više da ne uživa.

Od tog vremena prošlo je mnogo decenija (broje se i vekovi). Međutim, taj strahoviti osećaj nemoći ostao je urezan u nasleđu muškaraca. U nemoći, sva agresija sa Turčina pomerena je na ženu.

Danas se često susrećemo u medijima sa ubistvima žena od strane partnera, bivših partnera i slično. Nekada se taj obrazac proširi pa postoje ljudi kojima je za sve propuste i neuspehe kriv neko drugi (ili nešto drugo).