POST

U ovom vremenu sve se radi javno, agresivno i sve se to napadno pokazuje na društvenim mrežama. Jer, sve što nije objavljeno na društvenim mrežama, nije se ni dogodilo. A to neminovno povlači mnogo reakcija i komentara, manje pozitivnih, pretežno negativnih.

Danas se ne tihuje i onda kada se radi o religiji. Agresivno se reklamira slava i slavska trpeza (zapravo), agresivno se propagira post i osuđuju oni koji ne poste. A sam post izgubio je svoju suštinu. Duhovna strana posta ne postoji. Post je izjednačen sa pripremanjem i korišćenjem posnih namirnica.

Post je. Ljudi jedu posne namirnice, veoma rigorozno se toga pridržavaju. Bogati imaju mogućnost da se bahate i pokažu da su iznad svih jer mogu da pripreme skupocena jela poput morskih plodova, morskih pasa, najskupljih vrsta riba islično. Sve se to postavlja na društvene mreža.

A za sve to vreme posta (obedovanja posnih namirnica) isti ti ljudi pored toga što se ponašaju neskromno, pored toga što osuđuju one druge koji ne poste zbog toga što ne poste, bivaju pakosni, zavidni, ismevaju druge, osuđuju druge iz nebrojeno razloga, svađaju se. Čak se i pričešćuju. Neki se tako ponašaju ali im to ne smeta da uđu u oltar i da pričešćuju. Svi gordi i oholi, sigurni u to da su baš oni u pravu.

Možda ovo najbolje ilustruje da je dvadeset i prvi vek odstupio od čuvenog Dekartovog citata: „Mislim, dakle, postojim!“ i prihvatio novo pravilo življenja: „Izgledam, dakle, postojim!“.