ŽELjE

Naši ljudi nejviše se raduju tuđoj nesreći. Tuđu nesreću vole više od svoga dobra. Štaviše, rado će izabrati i da oni imaju štete, samo da onaj durgi doživi veću štetu.

Ljudi ovde vole kada mogu da sažaljevaju druge. Ukoliko za nekoga mogu to da kažuda je „mučenik“ i „jadnik“, vole ga i raduju mu se (zapravo, raduju se njegovoj nesreći).

Ceo ovaj kraj čini najveći broj ljudi koji su skloni da tračare, da prenose informacije o drugima, da sa bave tuđim životima. Ukoliko nemaju sve potrebne informacije, izmisle ih i dopune konstrukciju.

Koliko ljudi žele zlo drugima? Neshvatljivo mnogo. Ukoliko se čovek leči od zavisnosti od alkohola (na primer), iskoristiće svaku moguću priliku da ga poljuljaju, da ga ismevaju (kao da mu žena ne da da pije, da ga je pritegla, da ne sme da pisne i slično) sve dok taj nesrečnik ponovo ne počne da pije što se obično završavara razaranjem njegovogzdravlja a vrločesto i njegove porodice. Njima to ne predstavlja nikakav problem. Smejaće se, rugaće se i uživaće u propasti onoga drugog.

Zavist je dosegla tolike granice da je to pristojnim rečnikom nemoguće opisati. To je zavist koja počiva na čistom zlu.