OBIČAJI

Retko ko bi znao da definiše običaje. Međutim, svi znaju šta je običaj. Običaj, tradicija, nešto što se ustalilo. Običaji se susreću u religiji, zatim u porodici, u etničkim ili drugim grupama i slično. Iza njih stoji nebrojeno ponavljanja.

Kakvi su ljudi govori činjenica da postoje običaji ratovanja (rata). Njima se pokušava da se ustanove određena pravila u ratu. Meni je u ovom izrazu problem reč običaji. Jezik je osetljiv i u njemu se sačuva mnogo toga o jednom narodu, ili o čovečanstvu uopšte. Ratovi su toliko česti i svojstveni da uvodimo i običaje ratovanja.

Ovo je svojstvrsna ironija i licemerje. Jer, licemerno je tražiti humano postupanje u ratu koji je u osnovi nehuman. Oni koji ratuju, oni koji proizvode oružje za ubijanje ljudi i uništavanje onoga što je čovek stvorio, traže da se to čini humano. Čak i sude onima koji tako ne postupaju.

A u ratu mobilišu obične ljude koji rat ne žele. Time oni postaju vojni ciljevi. Tako i mesta u kojima se nađe vojska postaju vojni ciljevi. Bogomolja na koju se popnu naoružani ljudi postaje vojni cilj. A posle svega, govorimo o humanom postupanju i običajima ratovanja. Jer, ljudi su zli.