DOBOŠ

Jezik „pamti“ mnogo toga. U jeziku se ustale izrazi koji su vezani za neke bitne događaje iz života naroda. Najčešće su to negativni i strašni događaji. Jedan od takvih izraza je otići će ti kuća na doboš.
Milovan Glišić je u delu Glava šećera opisao saradnju zelenaša i vlasti u Srbiji u drugoj polovini devetnaestog veka. Iako je opisan događaj od pre sto trideset godina, aktuelan je i danas i zvuči poznato.
U to vreme onima koji nisu mogli da vrate dug zelenašima, kuća, imanje, stoka i slično prodavano je na licitaciji. Dobošar bi, udaranjem u doboš oglašavao šta je na prodaju, a onda bi neko od prisutnih davao ponudu. Najčešće su zelanaši i pripadnici vlasti po zanemarljivo malim cenama kupovali zemljište unesrećenih seljaka.
Koliko je to bilo strašno i jezivo za srpskog seljaka, govori činjenica da se pomenuti izraz u jeziku zadržao do danas. Doboša odavno nema. Zelenaši postoje, ali postoje i oni legalizovani. Postoje izvršitelji. Licitacije se oglašavaju na Internet stranicama sudova, banaka, izvršitelja. Strahovi i problemi običnog naroda su isti. Ukoliko se u Internet pretraživač unese pojam otići će mu kuća na doboš, poojaviće se mnoštvo rezultata.
Zlo je nastavilo da živi samo u drugom obliku.