Jednom mi je jedna žena iznenada prišla, zagrlila me je i poljubila
u obraz. Pomislio sam tada da je to početak jedne velike sreće. Međutim,
pogrešio sam. Taj trenutak – to je bila sreća...
Sreća nema trajanje. Sreća nema početak i kraj. Sreću ćine trenuci.
Prava je mudrost prepoznati te trenutke. Još veća mudrost je
stvarati ih...
Danas živimo u vremenu u kome se
sreća meri materijalnim. Ljudi pokušavaju trenutke sreće da kupe. Mnogima to i
uspeva jer za drugo (osim kupljenogi plaćenog) ne znaju.
Postavlje se pitanje šta ih čini srećnim onda kada sve što su kupili to ne čini. Odgovor je jednostavan: Srećnim ih čini tuđa nesreća.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.