Tada se nađe neko da zagreje
dušu i da na tom ledu ispiše najlepše i najtoplije reči... Neko vredan pomena i
pamćenja.
Međutim, kada se led otopi, sa
njim nestanu i sve te lepe reči, jer voda ne pamti ono što i led. Kao da nikada
nije ni pisao, a svaki pokušaj pomena na njega biće omalovažen i potcenjen kao
i sve što je on uradio...
Ljudi
ne vole one koji ih podsećaju na teške trenutke makar bili oni koji su im
pomagali. I jedva će čekati da kažu nešto loše upravo o tim ljudima.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.