KUDELjA

Na početku Drugog svetskog rata, 1941. godine, još pre Donje Trešnjice, bombardovan je Čitluk. Doduše, on nije bombardovan zbog radoznalosti pojedinaca. već zbog kudelje. Da. Ma kako to ludo zvučalo.

Bombardovali su ga Nemci avionima koje su nazivali Štuke. Anđelko Lazić (1929) iz Gornjeg Amajića, tada je bio u Jakšićima – čuvao je goveda. Kada su se Štuke pojavile, izbrojao ih je devet. Kada su prošli iza brda, pomisio je da su otišli. Međutim, avioni su se vratili. Napravili su dva kruga i bacili bombe u Čitluk. Kaže Anđelko, verovali ili ne, kad bomba eksplodira, brdo se pomeri naviše i spusti od detonacije. Strahovito jako su se čule eksplozije.

Posle su ljudi doznali šta se desilo. U Užicu je postojala slobodna teritorija, poznata kao Užička Republika. U ono vreme nije bilo tekstilne odeće. Ljudi su sejali kudelju. Oni su tu kudelju sušili posle kiseljenja. Iz tog razloga su zapalili pet ili šest vatri zarad sušenjea kudelje. Piloti su pomislili da je tu logor partizana, pa su zbog toga bombardovali Čitluk.

Jedna žena je poginula, a dvoje ili troje je bilo ranjeno. Među tim ranjenim bila je i pokojna Anđelkova žena Marija. Budući da je ranjena u nogu, nosili su je u Krupanj da joj ukažu medicinsku pomoć.

O ovim događajima, bombardovanjima, odavno se više ne priča. Kao da se kriju. Uspeo sam, igrom slučaja, da ove događaje bukvalno otmem od zaborava.