MUSTRA

Prvi televizijski studio  bivšoj Jugoslaviji počeo je sa radom 1956. godine. Ne treba smetnuti sa uma da su mnogi krajevi Srbije, u to vreme, bili bez struje. Uvođenjem struje, pojavljivali su se i prvi televizijski prijemnici.

Današnjoj deci je neshvatljiva činjenica da su prvi TV prijemnici morali da budu registrovani i bili su u posedu institucija. Ljudi su završavali kurseve za rukovanje TV prijemnikom, a TV prijemnici su bili iloženi u pojedinim ustanovma ili izlozima gd su ljudi mogli da ih gledaju.

Pervi TV prijemnik u privatnom vlasništvu bio je burno propraćen u medijima.

Otac mi je pričao kako se, tih godina, u Pančevu desilo da je omladinskim prostorijama postavljen TV prijemnik i da se slika okretala (nije je bilo moguće pratiti). Tadašnji TV prijemnici imali su kružne potenciomentre za umirivanje slike, kao i za ispravljanje slike (ukoliko bi se iskosila). Na tom TV prijemniku slika se okretala, a omladinac koji je zadužio prijmnik nije dzvolio da ga bilo ko dotakne. Uveravao je ljude da tako mora da se vidi jer se traka, koja se sastoji od niza sličica, okreće. Bili su primorani da ga zgrabe i zadrže dok je neko ispravio sliku.

Kada bi voditelj pozdravio gledaoce sa Dobar dan, starije žene su ustajale i govorile: Dobar dan, dijete, i tebi. Neretko bi se dešavalo da neko pozove neku od tih žena da dođe da gledaju TV, a ona bi odgovarala: Ne mogu, nisam se obukla.

Na kraju emisije ukolko bi glumci mahali, mahali su i ljudi iz svojih domova njima, ubeđeni da ih ovi vide.

Dešavalo se da žene, ukoliko primete neki lep džemper na voditeljki, počnu da prebrojavaju žice i da skidaju mustru, pa kad voditeljka ode, zavape: De sad ode kad još nisam uverčila rad!

Kako dašnjoj deci objasniti da je postojao samo jedan televizijsi kanal (kasnije je uveden drugi) sa ustaljenom programskom šemom. Posle završetka programa nije bilo ničega – beli ekran pun snega i šuštanje!

Čak i kada su prikazivani filmovi, pravljeni su prekidi dok se zameni traka! Tada je na ekranu stajalo ispisano (istina iskošeno) nešo poput:

mo menjamo menj

raku traku trak

Sve to se nije dešavalo tako davno. Oni koji pamte kao da su sve zaboravili, a mladi rođeni daleko posle toga ovim pričama se smeju i slušaju ih sa nevericom. A i mustre ih uopšte ne zanimaju.