U Amajiću je živeo Vaso, deda koga
su zvali Ćurak. Kada sam doselio u Amajić, već je bio u godinama. Starac vesele
prirode, zanimljiv, umeo je da napravi haos u lokalnoj prodavnici jer je
kupovao hleb svakog drugog dana, pa je te dane umeo da pomeša.
Jednom prilikom je kesu sa hlebom
stavio na korpu automobila koji je bio parkiran pred kućom njegovog komšije
Živka Zeće. Kolega stao autom pred dvorište pa, kada je izneo stvari, spustio
auto do puta, i to zajedno sa Vasinim hlebom. Nastala opšta pometnja. Živko
pitao:
– Đe vasin ljeb?!
Jedva ga pronašli.
Ali,najradije ga se sećam kada mi je
davao savet kao iskusan i mudar čovek, koji je bio poznat i kao veliki švaler.
Kaže Vaso meni:
– Ženi se kupuju samo gaćice. Kakvi
parfemi i slične gluposti! To ništa ne valja! Samo ti njoj kupi gaćice.
Dobro. Složim se sa starcem. Mudrost
je mudrost. Pitam ga zašto tako treba raditi. Kaže:
– Kad god ona ode da piški, seti se svog Vase!
Kad malo bolje razmisliš – ima
logike...
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.