PITA

Živelo se ovde, ne kažem to prvi put, sirotinjski. A narod mnogo voleo igranke. Tada se u centru sela okupe svi mladi, ali u pratnji roditelja, harmonikaš (ili dva) sviraju narodna kola po porudžbini, stariji gledaju omladinu, mladi igraju, merkaju se...

Ko naruči kolo, vodi ga. Armunikaši ga prate u stopu. On figurira, pokazuje majstorsko umeće. Kolo je bila jedina prilika da se mladi drže za ruke, da malo progovore pod budnim okom starijih.

U to vreme, pita je bila pojam. Jela se samo u domaćinskim kućama. Onda bi siromašniji momci pred polazak na igranku popili malo više rasola (koji je veoma slan). Zbog toga im se često pilo vode (zažeđaju od slanog napitka) pa su, dok piju vodi, govorili:

– Uh, al pita pije vodu!!!

Ali nije samo to bilo na igrankama. Kad kolovođa igra, poželjno je bilo da mu pare zveckaju u džepu. I to dosta para. Onda bi siromašniji momci nakupili pljossnatih kamenčića u džep, i dodali parčića stakla. To kamenje sa staklom zveckalo jep oput para dok igraju (nekako se iskupi para da se plati koje kolo).

Tako su se momci u to vreme dovijali i pokušavali da prevare devojke.

Rade to i danas. Zahvaljujući društvenim mrežama, mnogo lakše.