Nakon više decenija obrazovanja i promišljanja, u meni se
javila ideja da je drugi Hristov dolazak zapravo metafora.
Hrist je, kao božansko biće, imao određene moći. Jedna od
tih moći (ujedno i najveća od njih) jeste uskrsnuće. On je uskrsnuo i imao je
moć da uskrsne druge.
Danas, u ovo moderno doba, nauka je znatno uznapredovala.
Napred nauke se naglo povećava pojavom i implementacijom veštačke inteligencije
u sve pore života. Plašim se da nismo daleko od trenutka kada će čovek biti
uspešno kloniran.
Upravo to doživljavam kao moć uskrsnuća. Biće moguće, uz
određeni uzorak DNK, klonirati i oživeti mrtve ljude. Ti ludi će, verovatno,
moći biti i „popravljeni“, odnosno, stručnjaci će im ukloniti neke bolesti,
fizičke nedostatke i slično.
Ono što me brine je činjenica da će moć uskrsnuća (koja je
prethodno bila data božanskom biću) biti u rukama malog broja bogatih i
pohlepnih ljudi. Oni će odlučivati o životu i smrti.
Trenutkom kloniranja čoveka život na ovoj planeti biće u
potpunosti promenjem kao i sama uloga i svrha postojanja čoveka kao bića.
Pojavila su se razmišljnja da će moć kloniranja biti
iskorišćena da se klonira Isus Hrist (iz DNK koji se hiljadama godina čuva).
Međutim, promišljanje o tome kako bi to moglo da izgleda i do čega da dovede je
posebna priča. Plašim se, nimalo optimistična.
